Očuđujuće

Nadežda Purić Jovanović o romanu "Razlog" Kompletan razgovor na:    • РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима   Učestvovali: Nadežda Purić Jovanović Tamara Krstić Dejan Simonović

Ovladati Mrežom

Nikada nije bilo jednostavnije sprovesti preraspodelu planetarnih razmera.
Nisu potrebne pobune. Nisu neophodni naoružani odredi. Ni mase na ulicama. Nisu nužne ni puške, ni bombe, ni topovi, ni tenkovi. Ni demonstracije, ni barikade. Nema sakaćenja, nema gomile leševa, ne lipti krv potocima.

Ne radi se o tome da se stvarnost pocepa već da se stvarnost promeni, podučavala me je Agrafena. Nije rđava stvarnost po sebi. Rđav je način na koji je uređena. Novac nije stvarnost. Novac je puka proizvoljnost. Nekima je dat u izobilju, drugima uskraćen. Jednima omogućava da zadovolje sve svoje prohteve, druge ostavlja bez najosnovnijeg. Jednima daje moć, drugima vezuje i ruke i noge.
Nema opravdanja da bude tako.

Skrati priču

Zašto ljudi troše toliko reči kada se sve može sažeti, pita se gospodin Zabadalo. Sirote reči, više gotovo niko nema milosti prema njima.

Kada bi bio gospodin Zabadalo bio zakonodavac, prva zapovest bi glasila: Skrati priču!

Najgori početak dana

Najgore što sebi možete da priredite je da, čim otvorite oči, natašte, navalite na društvene mreže i pristigle poruke.

Pogubno je po duševno i mentalno zdravlje.

Digitalna dijeta!

Politički smisao žrtve

Žrtva napušta svet profanog, određen odnosima moći, premrežen interesima.

Prelazi u sveto.

Biva posvećena.

Sveto ruši poredak profanog.

Žrtva postaje magnetno polje i pokretačka snaga otpora.

Претње су разуздане

„Напет си као струна, осећам то“, каже Даворјанка. „Опусти се. Што се више стегнеш, лакше ћеш пући. Гипки опстају, крти се ломе.“
„Како да се опустим? Ако не напрегнем сву пажњу, можда ми промакне нешто пресудно. Можда превидим ударац који се спрема. Претње вребају одасвуд.“
„Ко те угрожава?“ пита, с досадом, Даворјанка.

Ekskluzivno: Kako policija broji

Transkript razgovora tzv. direktora tzv. policije Vasiljevića i tzv. predsednika Republike.

VASILJEVIĆ (sa oklevanjem, cepteći od straha): Dobar dan, predsedniče. Da vas nisam uznemirio?

TZV. PREDSEDNIK (nabusito): Lani šta imaš, Vasiljeviću.

VASILJEVIĆ: Želeo bih da vas pitam koliko je učesnika bilo na komemoraciji u Novom Sadu. Mi smo nešto brojali ali me strah da negde ne pogrešimo.

TZV. PREDSEDNIK: Kakva komemoracija?! Haluciniraš, Vasiljevću. Nije bilo nikakve komemoracije u Novom Sadu.

VASILJEVIĆ (prestravljeno): Hteo sam da kažem na terorističkom skupu.

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље. Стазе ћуте. 

Одомаћио сам се. Остајем на гробљу и по затварању капија. Постоје званична и незванична правила. За мене овде важе незванична. Иако углавном свуда играм по званичним. И, наравно, губим.

Od knjige do knjige

Dopunjeno izdanje

„Nije to pravedno“, negoduje gospođa Spadalo. „Taman koliko-toliko naučiš kako da se nosiš sa ovim životom kad on minu.“

„Ti bi repete?“ pita gospodin Zabadalo.

„Ja bih drugo, dopunjeni i poboljšano izdanje.“

„Ni protiv trećeg ne bi imala ništa protiv?“

„Može i četvrto ili peto, zašto da ne“, odgovara gospođa Spadalo.